Pita l’ me neko da li bijah ikad
Duboko sretan, odgovorim: da.
Ponekad ljubav dala mi je širi
Vidik i dublji pogled.
Na trenutak
Spuzla su se vela s tajni.
Razumljiv mi je bio šapat lišća
I govor voda.
U vjetru svoj sam prepoznao glas.
Mnogostruk život kroz mene je teko.
Ja bijah oblak, trava, zemlja, kiša,
A ipak svoj sam osjećao glas.
Dobriša Cesarić